Ukoliko vam je istekao rok trajanja za so koju ste kupili ne očajavajte i nemojte je još bacati.

Tu su čarolije iz kuhinje domaće politike. Provjerite još jednom. Lako se može desiti da nije istekao rok te iste soli u Federaciji BiH.

Uzmete tu so, smuđa, šarana, a bogami i kečigu (ili već nešto drugo što ste planirali za ručak), stavite sve namirnice u auto, odvezete se nekih petnaestak kilometara do obale Plivskog jezera recimo (nije važno gdje je, samo da je na teritoriji Federacije BiH) i potpalite roštilj. So za vaš roštilj (a bogami i za salatu) je potpuno upotrebljiva.

Jedini problem može nastati, i o tome treba strogo voditi računa, je ako na ovom izletu ne pojedete svu hranu.

Ni slučajno je nemojte nositi nazad kući u Mrkonjić, jer je rok upotrebe soli kojom je ta hrana začinjena  na teritoriji Republike Srpske istekao.

Proizvođač ne garantuje njenu ispravnost i rizikujete ozbiljne zdravstvene probleme.

Prijatno! (Oups, pardon - dobar tek!)

P.S. Biser svoje vrste jeste to što je pomenuta so proizvedena u Austriji, a uvoznik je firma čije je sjedište ni manje ni više, nego u Tuzli, poznatoj oblasti koja pati od nedostatka soli.