12.3.2008..
Sjećate li se kada vam neko prije kaže: "Pa gdje si pobogu, nema te k'o ni afala".

Ima li danas afala u Mrkonjiću, ja ne znam. Ali znam i to da je dugo, dugo vremena svake godine bio itekako popularan proizvod. Mnoge peripetije bi trebale proći kao i mnogo vremena, da na koncu odahneš i vidiš afal u svojoj avliji. Cjepanje je ipak bilo najlakše od svega ali dok se dođe do te radnje, treba što kažu dobro otegnuti papke.

Elem, prvo ide uplata. To i nije bilo tako teško, osim što nekada dobiješ odgovor da ne primaju uplate, nešto nije u redu, nema afala, puno uplata, malo isporučenih... Dobro, eto na kraju uplatiš, dobiješ priznanicu i onda tražiš nekoga ko će ti dovući afal kada za to vrijeme dođe. Recimo daš priznanicu Musinu Ćani, Radi Jaslaru ili Edhi Mediću i čekaš. Zaboraviš i kada si uplatio i slučajno sretneš prijatelja i u priči saznaš da je on uplatio afal prije nekoliko dana i već ga dobio juče. Pa te onda muka spopadne, leti dole u "Manjaču" , pa napadaj onog što uplaćuje i onda dobiješ raznorazne odgovore i nikom ništa. Čekaj i dalje.

Prođe jedna sedmica, ti opet dole, kada ono kažu ne reže se više. Pokvarilo se nešto, treba sačekati da dođe neki dio. Opet ljut kući polako pješke uz čaršiju, kada vidiš prođe Edho pun natovaren kraj tebe, jedva konji vuku, malo malo pa podbaci kamen i odmori. Pitaš njega kada je to natovareno, on veli maloprije, ima sat. Pa kako maloprije kada ne režu, pokvareno nešto, čekaju dio, velim ja. Veli Edo ne znam ja ništa, ni za dio, ja sam natovario i gotovo, a afala vala ima. Šta čovjek sada da radi?

Izgubis svaku nadu kada te jedno jutro prene galama ispred kuće. Izletiš i ono ima šta da vidiš. Musin podbacio kamen i zove "Domaćine, ajde evo stig'o afal". Svi u kuci radosni k'o da si na lutriji dobio. Leti istovaraj i onda sljedeća briga. Ko ce sada izrezati i koliko još vremena čekati pa da bude spremno za cijepanje. Svega dva, tri čovjeka režu afal u čaršiji. Pa napokon i taj dan dočekaš, izrežeš i onda slatke muke. Cjepanje i slaganje. Možes cijepati i sjedeći, malo meračiš, malo po malo, sada je u avliji, nema sikiracije.

Onda slaganje, ono pod konac. Kada sve to završiš i ne pomišljaš koliko je sve muke i živaca trebalo dok se ovo ne završi, od uplate do slaganja. Ali eto sada je najvažnije da je afal tu, spreman, pa neka pada sta hoće. Nije te ni briga što ti komšija priča i kuka kako je uplatio afal Bog zna kada, a nije ga još dobio. Niko ni tebe nije pit'o za tvoje muke.

Afal, tražen i popularan proizvod. Čudna naziva.

Autor: Kurčubić

 

Podijeli na Facebook-u

Tweet