11.3.2008..Ne samo jedan dan mog ivota u Mrkonjiu kojeg bi mogao da izdvojim kao primjer ili kao neto drugo, kad je toga bilo svakodnevno. Mnogi ete se sloiti s tim jer ste i vi tako neto ili slino doivljavali. Bilo je doivljaja onih sa kojima bi se mogli i pohvaliti a bogami i postiditi. Jer takav je ivot bio nas u Mrkonjiu, koji uva sve nae vrline, dobrote a i loe strane u svom ZUBU VREMENA. Svako od nas moe da izdvoji barem malo vremena da napie neto od svojih dozivljaja. "NEKA GRAD POCNE GOVORITI SVOJU BIOGRAFIJU" To smo zasluzili.
Pa evo da ja kaem samo jedan vrlo zanimljiv doivljaj iz naeg grada, sa autobuske stanice.
Jednog dana radio sam na autobuskoj stanici sa mojim radnim kolegom do kasno u no. Bila neka hitna intervencija. A znalo se ono po obiaju stanica tada radila po 24h pa je tu bilo dosta naroda u svako doba dana i noi. Neko radi puta, neko radi ekanja gostiju i svako je imao neki razlog. Bilo je tu i onih koji su tako sjedei ekali i novi dan da svane, "pa novi dan nova nafaka". Po naem zavretku posla, zna se sjesti popiti koju pa kui u prnje. Sjeli smo za stol pored jednog naeg sugraanina koji je ekao autobus za ibenik u 11h, ali je autobus malo kasnio pa je i on ostao tu kasno na stanici. Elem malo pomalo u razgovoru doe i do ovakvog komentara. Sad nam pria ovaj ovjek...
"Vrlo je udnovata ova naa autobuska stanica, ona mi izgleda kao da je jedna velika maina koja prosijava sve!" Nas dvojica na to odgovorismo: "KAKO", gotovo u isti tren?
Evo kako i otpoe da pria:
Znam kroz ovu stanicu proe dosta i dosta naroda i onih koji putuju i onih koji ne putuju. Stalno se mijenjaju kao da se prosijavaju. I svi oni koji se prosiju to ranije i odu to je neto i dobro. I tako kada bi svaki sat uzimao i mijenjao sita, a svaki put kad bi uzimao sve krupnije i krupnije sito i prosijavao i ono to ostane u situ to je prava BAGRA i HAMELJ(amelj). Sve ono to se prosije, to je dobro, odu kuama, ali ima takvog HAMELJA da ga ne moe nikakvo sito da prosije makar imalo samo onaj obod oko sita. A ja ovdje dolazim esto radi puta u ibenik pa to vidim. I ini mi se da prosijavajui sve ovo U SITU OSTAJU UVIJEK ONI JEDNI TE ISTI. Oni ostaju tu po itavu no i ne znam hoe li ikad biti i prosijani.
Pogledasmo se svi i rekosmo TAKO JE BOGAMI!
Nakon nekoliko minuta kada smo popili pie nas dvojica smo se podigli i krenuli kuama kako ne bi ostali u onom poslednjem situ.!!!
Autor: Ipak prosijani!....??
mrkonjic-grad.com sa zahtjevom da uklonimo neprimjereni komentar.