..."Počinjem ovu svoju priču nizašto, bez koristi i za sebe i za druge iz potrebe koja je jača od koristi i razuma" - Selimović

Sve se mislim da nisam pogrešnu adresu napisala? Ma, nisam! Sjećaš li se proljeća i behara po našim baštama? Negdje bijel, negdje roza a isto miriše. Zar si zaboravio jorgovan u cvatu, miris napupalog jasmina. Sve na život miriše a tu smo, zajedno i ti i ja. Udišemo miris zajedno, isto dopire i do tebe i do mene. I sunce nas isto ogrija.

Ponekad mi izmakneš, ne vidim te ali znam da si tu. Pogledaćeš me možda sutra, pa ću ja opet čekati sutra... i reći ti nešto... ako mognem, bojim se nećeš razumjeti. Znaš da smo istim ulicama hodali, znaš da smo u istu školu išli a i kino, jedno jedino, bilo nam je isto. Ti možda u loži a ja u trećem redu, ali znam da si tu. Ako te ne vidim, mislim, možda nisi kupio kartu. Opet ću ja sutra isti film gledati, jer možda ćeš sutra doći.Nisi valjda ljut, pa nisam ti stigla ništa ni reći....

Nemoj mi čitati misli, pokušaj mi osjetiti srce! Kuca, isto kao i tvoje. Kad pružim ruke prema tebi a ti svoje prema meni, dvije su, a prsti, isprepleteni, zajedno broje dvadeset! Kad me pogledaš, ne znam kojim me okom gledaš, desnim ili lijevim ili sa oba. Ja tebe,uvijek sa oba. Ne skreći pogled, zaviri mi u dušu, vidjećeš tamo negdje duboko da smo isti. Slušaš šta ti pričam,ali da li me čuješ? Ne znam! Zaviri opet, dublje, možda nadješ odgovor.

Nemoj me ostavljati tužnu,pa pogledaj kako sunce grije istom toplotom i tebe i mene. Pokisli smo zajedno od iste kiše. Sakrili se zajedno pod širokom krošnjom hrasta. Kapljice se slijevaju niz lice, nisu suze, to je kiša i moja i tvoja. Jesi li se zaljubio.... jesi, neka i ja sam. Ti u neku a ja u nekog. Tvoja je ljubav možda jača, moja možda tananija, ali zovu se isto. I tebi se dlanovi znoje, zamisli, i meni. Klecaju li ti koljena? Ja jedva na nogama stojim! Zapeo mi dah u grlu pa nikako da udahnem, mislim, ugušiću se.Kad prođoše i ta tvoja i taj moj, odahnusmo zajedno, pa ponovo udahnusmo da se povratimo. Ako mi kažeš da nije tako, slagaćeš me.

Nemoj, pogledaj, isto nas sunce grije, i jorgovan i jasmin isto mirišu a kiše u proljeće opet padaju. Samo su kapljice na nekim drugim licima, ali slijevaju se isto kao i na našim. Hrast je ostario, ali još uvijek pod svoju krošnju prima isprepletene prste i priča priču koju je pričao i nama. Slušaj.....šušti i šapuće. Čuješ li šta kaže? Ja čujem - dođite, ispreplićite prste, doživite svoju priču!